Naslov ovog bloga konačno ima svoje opravdanje. Išla sam da vidim vetrenjače i iznenadila sam se koliko tamo duva vetar. Onda sam se setila da bez vetra ne bi ni bilo vetrenjača, pametna ja. Šta može da zna gradsko dete o pogonu na vetar?
Zaanse Schans je veoma turističko ali lepo mesto nedaleko od Amsterdama. Sara i ja smo se zaputile ujutru biciklima, ali sam do sela stigla samo ja jer je Sari pukao lanac na biciklu (što bi i meni uskoro moglo da se desi, s obzirom na to koliko biciklam i ostavljam bicikl napolju i po suvom i po kišnom vremenu). Zaanse Schans je uređen kao etno-selo, sve sa kvazi tradicionalnim radionicama i proizvodima. Od tradicije su me zanimale tradicionalne palačinke sa tradicionalnom slaninicom i degustacija tradicionalnih sireva. Što sam se najela dobre tradicije! Ali, to nije glavna tema ove priče.
Vetrenjača ima osam, šest velikih i dve male. Nekada ih je bilo hiljadu duž reke Zaan; bila je to prva industrijska oblast na svetu u 17. veku. Danas ih je svega trinaest, od toga osam u Zaanse Schans-u. Posetila sam dve od šest velikih industrijskih vetrenjača, koje se zovu Mačka i Mlada Ovca (majke mi!). Prva melje kredu za proizvodnju slikarskih pigmenata a druga testeriše drva, rečnik mi je pomogao da se setim da se to zove pilana (posledice urbanog odrastanja). Na snimcima se vidi kako to izgleda. Bogami, zastrašujuće su vetrenjače kada stanete ispod njih, uopšte se ne vrte sporo i sve izgleda kao da će da se otkače. Zamišljam kako li je surov bio posao oko vetrenjača, donošenje drva i sirovina, pa istovar, upadanje u hladnu vodu, život na vetru - naša košava je lagani povetarac za ove vetrove ovde. Pitam se da li se vetar smiruje preko leta, kako li je posetiti vetrenjače leti. Nije bilo baš prijatno napolju, ali tradicionalna palačinka je neutralisala smrzavanje!
No comments:
Post a Comment