Ne znam kako se čita, niti šta znači, ali do ovog mesta se stiže za oko pola sata vožnje biciklom uz reku Amstel. Grehota je ne koristiti sunce i proleće za biciklističke ture po okolini Amsterdama. Dok su Erin i Sara spavale posle lude noći, kućni miševi koji nisu žurovali (Vivien i ja) su pripremili sendviče i vafle za piknik i zaputili se biciklima van grada. Videli smo čika Rembranta, zatim muzej-baštu sa skulpturama i mnoštvo domaćih životinja. Piknik je svakako morao biti zaliven i jednom koffie verkeerd u seoskoj kafani.
Put uz Amstel pomalo podseća na put ka Ostružnici. Osećate se istovremeno i u gradu i van grada. Jedino što pored ostružničkog puta nema tako lepih farmi sa ovcama i konjima. I u Holandiji nema uzbrdo-nizbrdo. Kada biciklam u Beogradu, gde god da se zaputim uvek me na kraju čeka uzbrdica do kuće. Ovde je stvarno sve ravno do mora. Raduju me proleće i leto, jer biće još mnogo biciklanja. Našla sam mapu sa obeleženim biciklističkim turama oko Amsterdama i planiram da bar neke od njih uknjižim do kraja juna.
No comments:
Post a Comment