Prvo se oduševljavaš kanalima, onda se navikneš, onda ih samo primećuješ, onda prestaneš da ih primećuješ, na kraju te nerviraju. Šalim se naravno, ali u Holandiji stvarno moraš da paziš gde gaziš da ne upadneš u kanal. Trdoglavost sa kojom otimaju zemlju od vode je neverovatna, kako u Amsterdamu, tako suvda, tako i u Utrehtu. Utreht je ponosan na svoju starost, a i ljubav prema kapljici je očigledno deo hiljadugodišnje tradicije, sudeći po kafićima i podrumima pića duž kanala. Čak je i zvonar katerdrale svojevremeno imao malu krčmu na balkonu crkve radi dodatnih prihoda. U Utrehtu sam bila i poslom i turistički. Izreklamirala sam se jednoj gospođi koja radi u nekoj kulturno-umetničkoj fondaciji - valjda će me se setiti kada budem tražila posao:) Ostatak dana sam provela u i na tornju, kao i u modernom delu grada, gde je smešten univerzitet sa ovim čudnovatim zgradama, u potpunom kontrastu sa starim delom grada. Blizu Utrehta se nalazi jedan od 18 holandskih nacionalnih parkova. Nisam ovaj put imala vremena za šetnju ili vožnju po nacionalnom parku, ali eto ideje za neki sledeći sunčani dan. Inače, Holandija mi se meša u planove - trebalo bi nekim dekretom uvesti lepo vreme svim vikendima, jer ovo više stvarno nema smisla!
No comments:
Post a Comment