Ouderkerk aan de Amstel

Ne znam kako se čita, niti šta znači, ali do ovog mesta se stiže za oko pola sata vožnje biciklom uz reku Amstel. Grehota je ne koristiti sunce i proleće za biciklističke ture po okolini Amsterdama. Dok su Erin i Sara spavale posle lude noći, kućni miševi koji nisu žurovali (Vivien i ja) su pripremili sendviče i vafle za piknik i zaputili se biciklima van grada. Videli smo čika Rembranta, zatim muzej-baštu sa skulpturama i mnoštvo domaćih životinja. Piknik je svakako morao biti zaliven i jednom koffie verkeerd u seoskoj kafani.
Put uz Amstel pomalo podseća na put ka Ostružnici. Osećate se istovremeno i u gradu i van grada. Jedino što pored ostružničkog puta nema tako lepih farmi sa ovcama i konjima. I u Holandiji nema uzbrdo-nizbrdo. Kada biciklam u Beogradu, gde god da se zaputim uvek me na kraju čeka uzbrdica do kuće. Ovde je stvarno sve ravno do mora. Raduju me proleće i leto, jer biće još mnogo biciklanja. Našla sam mapu sa obeleženim biciklističkim turama oko Amsterdama i planiram da bar neke od njih uknjižim do kraja juna.

Rotterdam vs. Berlin

Provela sam jedan dan u Roterdamu, konkurentskom gradu. Amsterdam i Roterdam su potpuno različiti. Amsterdam je turistička atrakcija, Diznilend, naročito sada kako je došlo proleće i približava se leto, nemoguće je biciklom proći preko Dama od hordi turista.
Roterdam je lučki grad, moderan, industrijski i još uvek u izgradnji, manje popularan za turizam i veoma vetrovit. Sam centar grada može da zavara jer njime vladaju šoping centri i poslovne zgrade, ali postoji jedna obeležena kružna pešačka ruta oko centra, koja prolazi pored svih čudesa Roterdama. Roterdam je bio bombardovan tokom 2. svetskog rata i otud taj duh obnove i izgradnje, čak i danas. Urbano planiranje se ovde primenjuje prvenstveno zbog vetrovitosti lokacije, mada se Holanđani žale da svi projekti izgradnje traju beskonačno i da je od sedamdesetih naovamo trebalo mnogo toga da bude već završeno. Kako god, spoj starog i novog u Roterdamu me mnogo podseća na Berlin koji je na vrhu moje top-liste velikih gradova. Roterdam se sada popeo na visoko drugo mesto, sa mogućnošću da ugrozi šampiona, videću kako će se impresije menjati kada ga budem posetila drugi put, što svakako planiram. Osim što sam se šetala, sunčala sam se u Oude Haven, najstarijoj luci u Roterdamu i ručala ispod Euromast tornja, na koji ću se popeti sledeći put (posle Ajfelove kule izlečila sam kompleks penjanja na najvišu tačku:). Posetila sam i muzej predvidljivog imena, Kunsthal. Za sledeći put planiram da se provozam brodićem oko Roterdama i da obujem patike a ne vojne čizme!

Zaanse Schans

Naslov ovog bloga konačno ima svoje opravdanje. Išla sam da vidim vetrenjače i iznenadila sam se koliko tamo duva vetar. Onda sam se setila da bez vetra ne bi ni bilo vetrenjača, pametna ja. Šta može da zna gradsko dete o pogonu na vetar?
Zaanse Schans je veoma turističko ali lepo mesto nedaleko od Amsterdama. Sara i ja smo se zaputile ujutru biciklima, ali sam do sela stigla samo ja jer je Sari pukao lanac na biciklu (što bi i meni uskoro moglo da se desi, s obzirom na to koliko biciklam i ostavljam bicikl napolju i po suvom i po kišnom vremenu). Zaanse Schans je uređen kao etno-selo, sve sa kvazi tradicionalnim radionicama i proizvodima. Od tradicije su me zanimale tradicionalne palačinke sa tradicionalnom slaninicom i degustacija tradicionalnih sireva. Što sam se najela dobre tradicije! Ali, to nije glavna tema ove priče.
Vetrenjača ima osam, šest velikih i dve male. Nekada ih je bilo hiljadu duž reke Zaan; bila je to prva industrijska oblast na svetu u 17. veku. Danas ih je svega trinaest, od toga osam u Zaanse Schans-u. Posetila sam dve od šest velikih industrijskih vetrenjača, koje se zovu Mačka i Mlada Ovca (majke mi!). Prva melje kredu za proizvodnju slikarskih pigmenata a druga testeriše drva, rečnik mi je pomogao da se setim da se to zove pilana (posledice urbanog odrastanja). Na snimcima se vidi kako to izgleda. Bogami, zastrašujuće su vetrenjače kada stanete ispod njih, uopšte se ne vrte sporo i sve izgleda kao da će da se otkače. Zamišljam kako li je surov bio posao oko vetrenjača, donošenje drva i sirovina, pa istovar, upadanje u hladnu vodu, život na vetru - naša košava je lagani povetarac za ove vetrove ovde. Pitam se da li se vetar smiruje preko leta, kako li je posetiti vetrenjače leti. Nije bilo baš prijatno napolju, ali tradicionalna palačinka je neutralisala smrzavanje!

Hortus Botanicus

Začudo, osvanuo je sunčan dan u Amsterdamu. Nije tako izgledalo ujutru kada sam izašla iz kuće, ali posle sat vremena se razvedrilo kao da oblake niko nikad nije video. Na putu ka kući smišljala sam kako da izbegnem da provedem sunčan dan u Dimenu i odgovor mi je sam naišao kada sam prošla pored botaničke bašte. Naravno, nisam dovoljno pametna da nosim fotoaparat stalno u rancu i zato sam se poslužila fotkama koje sam našla na internetu. Botanička bašta u Amsterdamu je među najstarijima na svetu, potiče iz 17. veka, mala je, fantastična i nalazi se u strogom centru grada. U jednom stakleniku mogu da se vide leptiri veličine male ptice. Preko 4000 vrsta biljaka su načičkane na tom malom prostoru, gde proleće dolazi ranije nego u ostatku grada. Oduševilo me je što penzioneri volontiraju u bašti, sređuju biljke i pleve. Srela sam i turiste-penzionere, američki bračni par iz Viskonsina, bakuta nosi bedž sa slikom Baraka Obame. Hit. Pokušali su da izvuku od mene neke turističke informacije ali mogla sam samo da im kažem BE. Čekam sledećeg posetioca da se bavim turizmom.
Botanička bašta je dobro, skriveno mesto za sastanke, poslovne a i one druge, i prave najbolju koffie verkeerd koju sam do sada probala u Holandiji.

Utreht

Prvo se oduševljavaš kanalima, onda se navikneš, onda ih samo primećuješ, onda prestaneš da ih primećuješ, na kraju te nerviraju. Šalim se naravno, ali u Holandiji stvarno moraš da paziš gde gaziš da ne upadneš u kanal. Trdoglavost sa kojom otimaju zemlju od vode je neverovatna, kako u Amsterdamu, tako suvda, tako i u Utrehtu. Utreht je ponosan na svoju starost, a i ljubav prema kapljici je očigledno deo hiljadugodišnje tradicije, sudeći po kafićima i podrumima pića duž kanala. Čak je i zvonar katerdrale svojevremeno imao malu krčmu na balkonu crkve radi dodatnih prihoda. U Utrehtu sam bila i poslom i turistički. Izreklamirala sam se jednoj gospođi koja radi u nekoj kulturno-umetničkoj fondaciji - valjda će me se setiti kada budem tražila posao:) Ostatak dana sam provela u i na tornju, kao i u modernom delu grada, gde je smešten univerzitet sa ovim čudnovatim zgradama, u potpunom kontrastu sa starim delom grada. Blizu Utrehta se nalazi jedan od 18 holandskih nacionalnih parkova. Nisam ovaj put imala vremena za šetnju ili vožnju po nacionalnom parku, ali eto ideje za neki sledeći sunčani dan. Inače, Holandija mi se meša u planove - trebalo bi nekim dekretom uvesti lepo vreme svim vikendima, jer ovo više stvarno nema smisla!