Moj prvi izlet iz Lemingtona (ako ne računam po nekoliko sati u sumornom Koventriju), nakon nedelja zatočeništva i nedisanja od obaveza i domaćih zadataka, bio je Stratford na Ejvonu, Šekspirovo rodno mesto. Tamo sam provela jednu divnu subotu sa drugarima sa fakulteta (Džastin, Min, Maria i njen dečko Greg), koju je, ironično, pokvarilo gledanje dosadne verzije "Dvanaeste noći" u pozorištu Courtyard, u izvođenju RSC (Royal Shakespeare Company). Nažalost, predstava je bila deo našeg intekulturalnog, eksperimentalnog programa, pa sam morala da odsedim tri sata u pozorištu. Barem sam, prvi put, bila u sali građenoj po uzoru na elizabetansko pozorište i to je bilo lepo iskustvo.
Stratford je divan. Šetali smo uličicama, pa pored reke... Mudro smo preskočili obilazak brojnih Šekspirovih kuća gde je, navodno, rođen, gde je umro, gde su živele njegove žena, majka, tašta itd. To smo prepustili drugim turistima.
Obišli smo baštu sa skulpturama likova iz Šekspirovih drama u blizini jedne od kuća. Nipošto nismo preskočili kafanu The Dirty Duck, gde je naš kolega Džastin jednom naleteo na ser Iana MekKelena lično (Gandalf iz Gospodara prstenova - ja bih pala u nesvest na licu mesta:). Džastin (ovaj rumeni sa naočarama) je bio naš vodič, pošto je veći deo prošle godine proveo u Stratfordu, kao veliki obožavalac svega što ima veze sa Šekspirom.
No comments:
Post a Comment