Da mi Jovana nije bila u poseti, nikada ne bih bila turista u Amsterdamu. Prokletstvo života ovde je što zbog škole nemam vremena da npr. vikendima obilazim znamenitosti grada, jer radim domaće, perem veš i idem u samoposlugu. Drugo prokletstvo je što mi je fakultet u centru grada, pa kad sam već tamo, imam utisak da sam sve videla. Treće prokletstvo je što ne umem da slikam dok vozim bicikl. Ali, Jovana je bila ovde samo sa jednim zadatkom, da bude turista, tako da sam i ja uspela da napravim poneku fotku grada (a neke sam ukrala od nje:) i obiđem poneki muzej. Bile smo u kući Ane Frank i u muzeju nauke Nemo. Kuću Ane Frank je obavezno posetiti, iz razloga koje ne treba posebno objašnjavati. Muzej nauke Nemo ne mora obavezno da se poseti, jer je pun naučnih igračaka za decu za koje ja nemam strpljenja (u delu za tinejdžere sam, doduše, rešila nekoliko testova), ali je sama zgrada muzeja veoma zanimljiva, u obliku broda. Ispred nje se nalazi i pravi brod-muzej, replika starog broda iz holandske kolonijalne prošlosti (zluradi smeh, neka nikada ne zaborave:).
Da Jovana nije bila tu, ne bih jela holandske palačinke sa slaninom i bananama, mmm, ili sa sladoledom, ne bih videla noću žene u izlozima (videla sam ih danju, ali danju samo debele i matore stoje u izlozima) i ne bih znala da se Amsterdam ranije zvao Amstell-dam - reka+brana. Kad će sledeći gost da mi dođe?
No comments:
Post a Comment