Kupila sam bajs čim sam došla. Liči na poniku, samo ima veće točkove, brzine jok, težak je k'o olovo, ali je lep i zove se Leonida jer je marke Sparta. Ovde se samo ovakvi bicikli voze i retko se viđa mountain bike ili trkački bicikl. Čak i polovni bicikli su skupi, npr. ovakav kao moj košta i do 100 evra (ali kad se kupuje od prijatelja, onda se iscenjka:). Jedino kada se kupuje od narkomana, onda može i za deset evra da se dobije pristojan bajs, mada ukraden, zavisi kolika je frka narkićima.
U Amsterdamu ima duplo više bicikala nego ljudi - bicikli su svuda, ali svuda. Biciklističke staze su po celom gradu kao i posebni semafori za bicikle. U Beogradu i Srbiji toga nikada neće biti. Bicikl može i u voz da se unese, kao u Nemačkoj. Vrhunac je garaža na tri sprata samo za bicikle kod železničke stanice. Kažu da se bicikli mnogo kradu, što je meni malo čudno s obzirom na to da ih ima mnogo više nego ljudi, zašto bi ih krali? Ajde da nema, pa da razumem, nego ih ima i previše i polovina je napuštena... Bicikli se vezuju debelim lancima i katancima, još malo pa će i centralnu bravu da izmisle za bajseve.
Čekam da još malo otopli pa da istražim biciklističke staze van grada, da vidim dokle se može stići u okolini Amsterdama. Inače, od kuće do grada vozim pola sata, što je fina rekreacija, mada se moja kolena ne bi baš složila sa tim.
No comments:
Post a Comment