Gradska i univerzitetska biblioteka

Rajsko mesto u Amsterdamu, gde može da se uči i provede ceo dan, od jutra do mraka. Neverovatan dizajn. Pristupačne cene hrane i pića. Leči lenjost i samoću, šteta što ne radi noću. Odlična alternativa sobi na 13. spratu solitera u Dimenu.
Bilo bi apsolutno idealno kada bi gradska biblioteka imala knjige koje meni trebaju. Ovako, biciklam po celom gradu jer je univerzitetska biblioteka raštrkana po zgradama pojedinih fakulteta i osećam se kao u potrazi za skrivenim blagom. Poruke su šifrovane, a bibliotekari ne daju ključ. Crvena soba na slici je tajna odaja sa sefovima u Centralnoj univerzitetskoj biblioteci, u kojima se kriju knjige od neprocenjive vrednosti. Kada student uspe da odgonetne šifru, znači da je odabran i da mu sledi vredna nagrada - ako se u određeno vreme pojavi u crvenoj sobi, u jednom od sefova čekaće ga knjiga koja život znači, eliksir mladosti i garancija da će uspeti da završi fakultet. Još nisam naučila da koristim tajnu odaju, ali mi se čini da ću uskoro naučiti, jer će mi dojaditi zujanje od cveta do cveta. Prava namena crvene sobe je upravo da uštedi šetkanje po celom gradu. Nađeš knjigu koja ti treba u kompjuterskom katalogu, naručiš je i u određenom roku će se pojaviti u jednoj od fioka crvene sobe. Univerzitetska biblioteka je jako ponosna na ovaj sistem, a za crvenu sobu su dobili i neku nagradu za dizajn.

Holandski Mišković

Ja sam mislila da se u Evropskoj uniji brane od tog tipa monopolizma, ali ovo što svakodnevno gledam ovde me razuverava. Albert Hejin šiša Miškovića za sto dužina. Gde god da kreneš, na koju god stranu, možda nećeš primetiti lepu fasadu ili čamce na kanalu a zašto - zato što iza svakog ćoška iskače poneki Albert Hejin supermarket. Naravno da su njegovi supermarketi najskuplji, imaju najširu ponudu i nalaze se uvek na dohvat ruke. U principu se u tim supermarketima troši do 20% više para na namirnice nego inače. Pokušavam da se odbranim od Alberta Hejina. Logo AH uništava ikonografiju grada i mnogo je jači od XXX grba Amsterdama. Reci NE monopolizmu!

Amsterdam noću - interkulturni St. Patrick's Day

Iraca (i Srba) ima svuda. Dan sv. Patrika se slavi i u Beogradu i u Amsterdamu, samo što u Amsterdamu ima mnogo više pravih Iraca i sve je luđe i masovnije. Bili smo na proslavi u pabu u gradu - onakvu gužvu i onoliko srećnih ljudi koji se gužvaju u kafani nisam videla možda nikad. Tačka. Ništa više ne treba reći.

Amsterdam danju

Da mi Jovana nije bila u poseti, nikada ne bih bila turista u Amsterdamu. Prokletstvo života ovde je što zbog škole nemam vremena da npr. vikendima obilazim znamenitosti grada, jer radim domaće, perem veš i idem u samoposlugu. Drugo prokletstvo je što mi je fakultet u centru grada, pa kad sam već tamo, imam utisak da sam sve videla. Treće prokletstvo je što ne umem da slikam dok vozim bicikl. Ali, Jovana je bila ovde samo sa jednim zadatkom, da bude turista, tako da sam i ja uspela da napravim poneku fotku grada (a neke sam ukrala od nje:) i obiđem poneki muzej. Bile smo u kući Ane Frank i u muzeju nauke Nemo. Kuću Ane Frank je obavezno posetiti, iz razloga koje ne treba posebno objašnjavati. Muzej nauke Nemo ne mora obavezno da se poseti, jer je pun naučnih igračaka za decu za koje ja nemam strpljenja (u delu za tinejdžere sam, doduše, rešila nekoliko testova), ali je sama zgrada muzeja veoma zanimljiva, u obliku broda. Ispred nje se nalazi i pravi brod-muzej, replika starog broda iz holandske kolonijalne prošlosti (zluradi smeh, neka nikada ne zaborave:).
Da Jovana nije bila tu, ne bih jela holandske palačinke sa slaninom i bananama, mmm, ili sa sladoledom, ne bih videla noću žene u izlozima (videla sam ih danju, ali danju samo debele i matore stoje u izlozima) i ne bih znala da se Amsterdam ranije zvao Amstell-dam - reka+brana. Kad će sledeći gost da mi dođe?

Hangar na aerodromu u Falkenburhu (Valkenburg)

Kao deo MAIPR programa, radim praksu u pozorištu Veenfabriek (Fenfabrik, tako se čita). Ono što oni rade naziva se muzičkim pozorištem, i mnogo je kul, čak kulje nego što sam očekivala. Tačnije, ova trupa je kul, ne znam za ostale, a nažalost ni ne zanima me više toliko. Poenta je da predstavu prave ravnopravno muzičari i glumci ili izvođači između te dve kategorije. Mogu da se pogledaju njihovi klipovi na YouTube-u, http://www.youtube.com/user/veenfabriek. Trenutno rade predstavu o Oskaru Kokoški, koja će se igrati u Hagu u jednom muzeju.
Ali najkulji je prostor koji oni imaju na aerodromu u blizini Haga, jedan hangar koji im služi kao prostor za probe i predstave, skladište, radionica, garaža... Aerodrom više nije aktivan, ali ima vojske i dalje tako da sam morala da nosim pasoš kada sam išla tamo. Najbizarnije od svega je što su na taj arodrom sletali svi ovi naši drugovi i drugarice što su završili u Hagu, pa je bilo komično kada sam im se pojavila sa srpskim pasošem - o, evo još jedne, dolećete k'o vrapčići:).
Idem tamo i sledeće nedelje, pre nego što se predstava preseli u Hag.

Biciklistički raj

Kupila sam bajs čim sam došla. Liči na poniku, samo ima veće točkove, brzine jok, težak je k'o olovo, ali je lep i zove se Leonida jer je marke Sparta. Ovde se samo ovakvi bicikli voze i retko se viđa mountain bike ili trkački bicikl. Čak i polovni bicikli su skupi, npr. ovakav kao moj košta i do 100 evra (ali kad se kupuje od prijatelja, onda se iscenjka:). Jedino kada se kupuje od narkomana, onda može i za deset evra da se dobije pristojan bajs, mada ukraden, zavisi kolika je frka narkićima.
U Amsterdamu ima duplo više bicikala nego ljudi - bicikli su svuda, ali svuda. Biciklističke staze su po celom gradu kao i posebni semafori za bicikle. U Beogradu i Srbiji toga nikada neće biti. Bicikl može i u voz da se unese, kao u Nemačkoj. Vrhunac je garaža na tri sprata samo za bicikle kod železničke stanice. Kažu da se bicikli mnogo kradu, što je meni malo čudno s obzirom na to da ih ima mnogo više nego ljudi, zašto bi ih krali? Ajde da nema, pa da razumem, nego ih ima i previše i polovina je napuštena... Bicikli se vezuju debelim lancima i katancima, još malo pa će i centralnu bravu da izmisle za bajseve.
Čekam da još malo otopli pa da istražim biciklističke staze van grada, da vidim dokle se može stići u okolini Amsterdama. Inače, od kuće do grada vozim pola sata, što je fina rekreacija, mada se moja kolena ne bi baš složila sa tim.