Da nije ovih veselih boja na soliterima, zaklela bih se da sam u naselju Stevana Filipovića. Stanujem u jednom od solitera na 13. spratu. Imam petoro komšija, od kojih su dvoje-troje kul, a ostali baš i nisu. Delimo kuhinju, srećom ne i kupatilo. Ovo je moj komšiluk i moja soba. A tu su i meštani Diemena - koza i lama. U Diemenu nema mnogo toga uzbudljivog, tako da hladne februarske dane provodim kako dolikuje, uz Heineken iz frižidera, stroopwafel (biskvit na slici) i šestu sezonu dr. Hausa.
Mnogo je hladno, te mi se ne mili da fotkam. Sad će proleće, pa će sve biti lakše i veselije.
U školi sve po starom - radi dok ne crkneš, a i kad crkneš who cares. Posle pet nedelja kod kuće, teško je opet seliti se i navikavati na novu sredinu. Amsterdam je ipak sto pedeset puta bolji od Lemingtona. Ovde sistem služi ljudima, a ne ljudi sistemu, kao u Engleskoj. Upis na faks, račun u banci, boravišnu dozvolu, sve sam završila za dva dana. Čini mi se i da su šalteruše za nijansu pametnije nego u Engleskoj. Engleska je jeftinija, to je jedina prednost.
Naučila sam da kažem srećan rođendan i kafa sa mlekom na holandskom: hartelijk gefeliciteerd i koffie verkeerd. Odlučila sam da svakog dana naučim poneku reč ili izraz uz pomoć ovog sajta:
http://homepage.mac.com/schuffelen/LearningDutch.html
Napomena za mamu i tetu: sve slike mogu da se uvećaju ako kliknete na njih
No comments:
Post a Comment