U petak, 4. decembra, otišla sam u London povodom specijalnog zadatka - učešća u horskoj radionici i performansu Fila Mintona u Tate Britain muzeju. To se sve dešavalo popodne i uveče, a do tada sam se šetala Hajd parkom i posetila Whitechapel galeriju i izložbu Sofi Kale (klovn). Imala sam i dobro društvo jer je Žole-škart trenutno u Londonu, pa smo zajedno otišli na izložbu, učestvovali u radionici i performansu i lepo se zabavili.
Predbožićna groznica hara Engleskom. Hajd park je pretvoren u vašar. Nisam ljubitelj vašara, ali ovaj mi se dopao - iz nekog razloga Nemačka je bila zemlja-gost vašara, tako da su se svuda prodavale nemačke kobasice, kiseli kupus, perece i sl. Nisam najbolje razumela zašto baš Nemačka, ali nema veze, bilo je veoma zabavno (i ukusno). Radovala sam se kao malo dete plišanim Deda Mrazovima, kući strave i smeha, klizalištu i nemačkim božićnim pesmicama izvedenim life (umesto live).
Prisustvovala sam pačjoj/guščjoj operi na obali jezera u Hajd parku, koje neodoljivo podseća na Adu Ciganliju, samo što je manje.
Radionica i performans Fila Mintona su bili deo događaja pod nazivom Extraordinary voices, gde su nastupali razni čudni i alternativni horovi iz nekoliko zemalja. Mintonov Feral Choir je zapravo ad-hoc skup ljudi koji proizvode orkestriranu buku pomoću svojih glasova - nije u pitanju pevanje, već vokalna improvizacija. Zabavna, ali i naporna praksa - ostala sam na kraju i bez glasa i bez vazduha, za 35 minuta buke. Fotku je napravio Žole, pošto se krio iza mene:)
To bi bilo to što se tiče Londona za ovu godinu. Vraćam se u Englesku sledećeg septembra, i tada ću verovatno imati više vremena za male ekskurzije oko neponovljivog i nadasve uzbudljivog Warwickshire-a. Ali, do tada treba da savladam vetrenjače.
No comments:
Post a Comment