U Koventriju, u Beogradskom pozorištu, popila sam čaj sa Damirom Todorovićem. Kaže da je bio lokalna atrakcija kada je došao u Koventri i da su ga odmah poslali na BBC kao prvog Srbina ikada koji je igrao u Beogradskom pozorištu, iako je on, tehnički, Italijan. Takođe kaže da se zatekao u Britaniji nakon što je, zajedno sa još troje ljudi, prošao audiciju sa više stotina prijavljenih za jednu veliku festivalsku italijansko-britansku koprodukciju koja je proletos osvojila silne nagrade u Britaniji. Već je otišao u Glazgov, pošto je sa "Prosjačkom operom" na turneji. Oko Nove godine se vraća u Italiju.
Zapravo, ako Pariz ima Luksemburški park, Beograd Parisku ulicu, zašto ne bi Koventri imao Beogradsko pozorište? Samo se nadam da Beograd nikada neće imati ništa što asocira na Koventri - taj grad je jeziv, u sedam uveče više nema nikoga na ulicama, kao da je policijski čas. Posle više od 60 godina, kod njih je i dalje ratno stanje.
No comments:
Post a Comment