Koincidencije

Globalno selo, tvrdi Maršal Makluan. Ja bih dopunila, globalno pozorišno selo.
U mom pretrpanom rasporedu na fakultetu imam i gledanje određenih predstava. Pošto nisam imala ranije vremena da proverim šta ćemo gledati, prošlog utorka sam, pred odlazak u pozorište, pogledala na internetu koja predstava se daje, kad ono - Deep Cut, režija Mik Gordon (koga sam iz Švedske dovukla u "Radović" da režira Strašne priče braće Grim), scenografija Igor Vasiljev (koga je Mik upoznao dok je radio u Beogradu i zatim ga recipročno odvukao u Englesku). Gle, gle, nije valjda, pomislih. Kada sam došla u pozorište, pitala sam na biletarnici da nije slučajno i reditelj tu, oni kažu - jeste. Gle, gle! Promuvah se po foajeu i presretoh Mika na stepeništu dok se kretao u pravcu toaleta. Potpuno se šokirao kada me je video, psovao je od sreće i odmah zapalio cigaretu (navika koju je povratio tokom rada u Beogradu, moram da dodam:).
Posle predstave smo otišli na večeru sa celom ekipom u indijski restoran u Koventriju. Pričalo se, pilo, ostalo do sitnih sati. Mik Gordon (ovaj sa naočarama) sledeće godine radi predstavu sa Bilijem Bregom (ovaj na crno-beloj fotografiji) - pita on mene da li znam ko je Bili Breg - šališ se, rekoh, hoću da ga upoznam! Znači, u maju sledeće godine upoznaću Bilija Brega i do tada ću smisliti kako da ga dovučem da svira u Beogradu.

I to nije sve. U petak uveče sam bila u Koventriju u pozorištu koje se zove Belgrade Theatre. Grad Beograd je donirao drvnu građu za izgradnju ovog pozorišta 1955. godine. Koventri i Beograd su gradovi pobratimi.
I tako, gledam ja Prosjačku operu u Beogradskom pozorištu usred Engleske, kad tokom predstave glumac nepogrešivo opsuje na srpskom. Načuljim ja uši i izoštrim pogled (odavno sam prestala da fokusiram pogled i čuljim uši u pozorištu:), i zaista, tvrd akcenat, a lik mi poznat. Zagledam se malo bolje i shvatim da gledam Damira Todorovića, koga takođe znam otkad je režirao Priču o Ronaldu, klovnu iz Mekdonaldsa u "Radoviću". Da se nisu svi oni dogovorili da mi prirede ove slučajnosti, pitam se. Javila sam se Damiru mejlom sledećeg dana i možda ćemo se naći na kafi tokom sledeće nedelje.

Da li je potrebno još dokaza da je svet globalno selo?